Slavenski narodi imaju bogatu povijest  u vjerovanju u uroke kao i skidanju uroka, ali zanimljivo je da je  svuda gotovo  isti način  prepoznavanje tko je nabacio urok,  kao i rada  na skidanju odnosno uklanjanju uroka. 

“Skalavanje uroka: Protivu svake pegule činilo se sve šta se moglo, pa i priko više: za skidanje uroka i za ozdravjenje išlo se na noge na sveta mista, ka šta su izvori vode, potoka i rika, oli prid kućne prage i obližnja raskršća, vodopade, komine, pećine i jame. E da bi se čejade čistilo od sviju grija, skakalo se kroz vatru, ka šta bi se u bunarsku vodu bacalo kovanice, latice oli šenicu. Ma, najvišje se gledalo činiti sve protivu uroka: tomen su služili i sol, i dikoji gvožđeni oli - ako bi ih bilo - srebreni i zlatni komadići, pa prefin i žejezni britulinići, a i blagoslovjena voda oli krv (svoja oli od pivca, prasca oli koje bilo svoje beštije). Puno moćnima kontra uroka su se pokaživali i bili luk (naboje se kontreštava s vidurinama), i slama iz magareće oli konjske štale (prije malo vrimena je otkriveno da je najboja protivu sviju vrsta štetnih zračenja, a i za ličenje sviju unutrašnjih žlizda, ka i za bilu i crnu žigaricu - ako u štali štoko radiš pa udišeš nježin likoviti vonj punin plućiman), ka i mlade, pramalitnje divje trave šta se meću po kredenci oli po kući di bilo. Jednako moćni protivu uroka odvaik su bili i križ oli cilo raspelo, ka i zapisi (riči iz Svetog pisma oli iz životopisa najsvetijih svetaca), šta bi se držali blizon srcu. Kome bi i to bilo malo, meća je za pripomoć kontra svih zlih sila krugove, pentagrame i heksagrame, oli bi ih drito ureziva u dičju kolinku, oli uz šantarel, na ulazna vrata od dvora, vrtla oli obora. A komen je onda bilo jošter i do rađe, upućivalo bi ga se da ništa ne počinje u petak, niti u danima kad misec iđe svome kraju, nego samo od mlada miseca pa do uštapa.”

Izvor: Šibenskibrevijar.blogspot